Istorija srpskog naroda: Od turskih osvajanja do Drugog svetskog rata: Volume 2 (Istorija srpskog naroda u 2 toma) - Softcover

Corovic, Vladimir

Softcover

ISBN 10: 1519722664 ISBN 13: 9781519722669

Verlag: CreateSpace Independent Publishing Platform, 2015

Über diesen Titel

Reseña del editor:

Istorija srpskog naroda Vladimira Corovica obuhvata period od naseljavanja Slovena na Balkansko poluostrvo do pocetka drugog svetskog rata. Posebna dobrobit za citaoca ove knjige je ta sto je pored politicke opisana i kulturna istorija srpskog naroda. Dogadjaji u srpskim drzavama i teritorijama su predstavljeni sinhrono, što omogucava sveobuhvatno sagledavanje pojedinih istorijskih perioda, a laksem razumevanju doprinosi prikazivanje srpske istorije u okvirima svetske politike.

Biografía del autor:

Dr Vladimir Corovic (Mostar, 1885 — Olimp, 1941) je bio srpski istoricar i redovni clan Srpske kraljevske akademije. Vladimir Corovic je rodjen 27. oktobra (15. oktobra po starom kalendaru) 1885. godine u Mostaru, u poznatoj srpskoj trgovackoj porodici. U Mostaru je zavrsio osnovnu skolu i gimnaziju. 1904. se upisao na Becki univerzitet, gde je studirao slovensku filologiju, arheologiju i istoriju. Profesori su mu bili cuveni slavisti Vatroslav Jagic, Konstantin Jiricek i Milan Resetar. Doktorirao je u Becu 1908. godine, a specijalisticke studije nastavio je u Minhenu (1908—1909) kod poznatog nemackog vizantologa Karla Krumbahera. Neko vreme je boravio u Parizu i Bolonji, gde je istrazivao stare slovenske rukopise. Od septembra 1909. godine Corovic je ziveo u Sarajevu, radeci najpre kao kustos, a zatim kao upravnik biblioteke u Zemaljskom muzeju. Saradjivao je sa najznacajnijim srpskim casopisima – Bosanska vila, Srpski knjizevni glasnik, Letopis Matice srpske, a bio je i sekretar Srpskog prosvjetnog i kulturnog drustva „Prosvjeta“. Nakon atentata Gavrila Principa, 28. juna 1914. u Sarajevu, Corovic je uhapsen od strane austrougarskih vlasti i zbog rada u „Prosvjeti“najpre je osudjen na pet, pa potom na osam godina zatvora. Pod pritiskom svetske javnosti, novi austrougarski car Karlo IV je 1917. godine amnestirao politicke zatvorenike, pa je tako i Corovic pusten iz zatvora. Posle toga se nastanio u Zagrebu, gde je sa grupom jugoslovenski usmerenih pisaca (Niko Bartulovic, Ivo Andric i Branko Masic) uredjivao casopis „Knjizevni Jug“. Kao delegat u privremenom narodnom predstavnistvu ucestvovao je 1. decembra 1918. godine u Beogradu na svecanom proglasenju ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u zajednicku drzavu. Od 1919. godine, kada je izabran za vanrednog profesora na Filozofskom fakultetu, Corovic je neprestano ziveo u Beogradu. Tu je stvorio veliki ugled i izuzetnu karijeru: 1921. postao je redovni profesor na Filozofskom fakultetu, za dopisnog clana Srpske kraljevske akademije izabran je 1922, a za redovnog 1934. godine. Dve godine bio je rektor Beogradskog univerziteta. Posle napada Nemacke na Jugoslaviju, napustio je Beograd i krenuo u emigraciju zajedno sa vise tadasnjih istaknutih jugoslovenskih politicara. Avion kojim su putovali je oboren 12. aprila 1941. godine iznad Olimpa u Grckoj i tako je poginuo.

Über diese Auflage

• Verlag: CreateSpace Independent Publishing Platform
• Erscheinungsdatum: 2015
• ISBN 10: 1519722664
• ISBN 13: 9781519722669
• Einband: Tapa blanda
• Anzahl der Seiten: 432